Filmetric

Japanska manga, zatim animirana serija (anima) a sada i igrani film.

Gantz

Prvo bih napomenuo da sam veliki ljubitelj anime a naravno i mange. Iako sam seriju odgledao još pre par godina sa isčekivanjem sam po saznanju čekao igrani film. Iako mangu nisam pročitao a radnja se dosta razlikuje od serije preporučio bih da onima koji žele da povataju konce i dobro zakorače u Gantz-ov svet pročitaju mangu, zatim seriju a onda film.

Radnja filma počinje kada dva studenta Kato (Kenichi Matsuyama) i Kei (Kazunari Ninomiya) tragično ginu na metro stanici u Tokiju kada ih prekazi brzi voz. Sledećeg trenutka iako sigurni da ih je voz prekazio bude se u sobi  u kojoj se nalazi velika crna lopta. To je Gantz. Ubrzo shvataju da u sobi nisu sami i da pored njih ima još ljudi koji su isto toliko uplašeni kao i oni. Kada iz sfere počne da se emituje laser koji ubrzo na sredini sobe počinje da stvara golu devojku ostavlja mladiće bez daha. Odjedamput kugla se pali. Počinje da svira. Gantz izbacuje poruku : "Svi vaši predhodni životi su gotovi. Ja ću odrediti šta ću sa novim.Tako kolačić krcka!" Sfera se otvara i Gantz im zadaje prvi zadatak.

Zbunjeni otkrivaju da se go čovek nalazi unutar sfere, da nosi masku za disanje i da je u nesvesnom stanju i da je povezan sa sferom. Takođe u sferi se nalazi brdo kofera sa nekakvim super odelima i razna oružja. Sa zadatkom da eliminišu vanzemaljca koji preti zemlji Gantz ih teleportuje na ulice Tokija. Jedini način kako bi preživeli jeste da se bore, ispune zadatke, osvoje 100 poena i najzad napuste Gantzovu bolesnu igri.

Ovaj film sa gledao sa oduševljenjem. Japanci su odradili svetski film. Veoma kvalitetan.

Film dobro prati priči i svako ko nije predhodno upoznat sa radnjom lako će se uključiti. Dobro dizajnirana odela i veoma dobro odrađeni likovi čudnih vanzemaljaca u jednom trenutku će vas začuditi ali isto tako i oduševiti (pogotovo gledaocu koji nije predhodno upoznat sa ovakim žanrom). Svakako specijalni efekti koji više nego pariraju visokoj holivudskoj produkciji i akcione scene koje ni Čak Noris nije u mogućstvu da uradi. Obilje ne cenzurisanih scena tuča, krvoprolića i pucačine dići će vam adrenalin do maksimuma. Velika pohvala ide i glumcima koji zaista dosta podsećaju na one iz anime to jest mange. Kao zamerke mogu da dodam da je dosta ostalo ne objašnjeno ali to je i bilo za očekivati jer ipak ne možete trista i nešto brojeva mange strpati u dva sata. Pa čak i animirana serija od dvadesetšest epizoda nije bilo dovoljno. Svakako još jedan faktor koji može uticati na celokupni utisak je gledanje sinhronizovane verzije. Amerikanci su imali potrebu da sinhronizuju film što podseća na filmove sa Džeki Čenom sa početka njegove karijere, tako da bih vam poručio da ako vam takve stvari smetaju sačekate japansku verziju sa titlom.

Film će imati i drugi deo koji će izaći tokom ove godine, tako da svim ljubiteljima ovog filma sledi isčekivanje. :D

Film možete pogledati ovde i podeliti vaše mišljenje u komentarima. Uživajte!

Twitter,Facebook,RSS

Svako od nas je podeljena ličnost! Pitanje je samo u kojoj meri!?!

Frankie & Alice

U sedamdesetim radnja bazirana na istinitim događajima prati život mlade tamnopute go-go igračice Frenki (HalleBerry). Iako mlada i seksi nesvesna svoje bolesti, boluje od teškog poremećaja podeljene ličnosti.

I dok pored same Alis njeno telo dele još dve osobe, mali genije i umišljena belkinja Alis, Frenki se bori za prevlast. Kada zbog svojih čestih rupa u sećanju završi u zatvoru doktor Oz (Stellan Skarsgard) preuzima slučaj u svojoj psihijatriji u nadi da će joj pomoći. Kada otkrija da je jedna od njenih višestrukih ličnosti mlada južnjakinja (rasistkinja) koja je inače bela i traži prevlast nad telom a druga preplašeno ali prepametno dete koje želi da se ovo mučenje završi, Frenki počinje da otkriva da je problem zakopan duboko u njenoj prošlosti.

Svakako interesantna tema. Moram priznati da mi je film dosta dobro legao. Iako je ovaka tema i ranije obrađivana, svakako nije na ovaj način. Berijeva dosta dobro žonglira između više likova ali kao zamerku (verovali ili ne) imam njenu lepotu. Previše lepa, skockana i sređena ponekad u filmu može da uzme previše pažnje. Ne bi bilo na odmet da su je malo manje sređivali to jest da je kad je to trebalo više nekako ostavili bez šminke i dali joj više izgled prosečne devojke u sedamdesetim. Takođe iako se među ostalom smatra trilerom, radnja filma i nije toliko zapetljana, nije previše predvidljiva ali ju je lako pratiti. Najviše što me je oduševilo je taj odnos između višestrikih ličnosti i njihovih gledišta kao i predstavljanje istih.

Pogledajte film ovde i ostavite komentar.

Twitter,Facebook,RSS 

Norveška najveće skrivana tajna biće otkrivena! 

Trolljegeren (The Troll hunter)

Troje studenata rešivši da snime dokumentarni film o nelegalnom ubijanju medveda u Norveškoj prati navodnog lovokradicu Hansa u nadi za istinom i intervjuem. Iako im još po prvom susretu govori da ga se klone i ostave na miru oni ga odlučno prate.

Tvrdoglavi i uporni završavaju u šumi okruženi srušenim drvećem, čudnim svetlom i još čudnijim urlicima koji nimalo nepodsećaju na urlike medveda. Iznenada Hans protrčava pored njih vikajući "Trol". Uplašeni i zatečeni beže spasavajući glavu ali kada uvide da su im kola skršena nepreostaje im ništa nego da sa Hansom krenu u lov na trolove.

Njihov susret sa prvim i to još troglavim trolom završava se umalo tragično, jer po Hansu trolovi mogu da namiriši hrišćansku krv na šta on besno reaguje. Kada ga ubede da niko od članova tima nije hrišćanin i da je razlog za bes trola krivac neki drugi razlog oni uspevaju da zaustave trola i krenu u otkrivanje vela tajni koje okružuje postojanje istih.

Norveški film koji je urađen (kao) dokumentarac je po meni potpuno osveženje. Iako se ne može reći da je inovativan zbog filmova ko što su odlični Cloverfield i The Blear Witch Project ovaj film nekako odvažno odudara. Dobra zamisao, navodna istinitost priče, dobri predeli, ne previše iscenirani monolozi i super specijalni efekti dodaju samo pozitivan utisak ovom filmu.

I dok se može zameriti u ovakim filmovima preveliko teturanje kamere koje bi trebalo da stvori utisak dokumentarca ponekad ume dosta da iritira ako se previše upotrebi ali u ovom filmu to nije slučaj. Pokušaj da se objasni postojanje trolova kao i skrivanje istih je po meni dobro urađeno. Isto bih pohvalio i izgled samih trolova, njihovo ponašanje i interakcija koji dosta realni (ako je to moguće). Zamerku koju imam na film je dosta duge pauze (obično dok putuju sa lokacije na lokaciju) koje negativno utiču na koncentraciju i zainteresovanost gledaoca.

Sve u svemu dosta interesantan film,pogotovo za ljubitelje ovakih pričica. Preporučio bih ga svima što zbog veoma dobrog pokušaja evropskog filma da napravi nešto moderno i kvalitetno (u čemu je i uspeo) nego i zbog bajkovite a ujedno i realistične priče.

(Napomenuo bih da iako se čini da je u tekstu previše otkriveno, nije.Trudio sam se da samo dam naznake najbitnijeg i najinteresantnijeg ostavljajući potencijalnom gledaocu dovoljno želje kako bi pogledao ostalo.)

Film možete pogledati ovde i podelite vaše mišljenje sa nama u komentarima.

Twitter,Facebook,RSS