Filmetric

Contact (1997)

Posle mnogo godina istraživanja i muke sa finansiranjem naučnog projekta, dr. Elenor Erovej (Jodie Foster) dolazi do neverovatnog otkrića kada otkrije radio poruku sa zvezde Vega.

Kada otkriju da je neobičan zvuk koji su primili ustvari audio-video poruk, najznačajnije države na zemlji uzimaju ka znanju da se radi o nečemu veoma bitnom za celo čovečanstvo.

Istraživanjem dolazi se do zaključka da sakriveno u frekvenciji audio-video poruka sadrži i neobičnu mapu u kojoj je detaljno opisano uputstvo za pravljenje intergalaktične mašine za putovanje.

Nisam hteo previše da vam odajem (barem onima koji nisu gledali) jer film je tako koncipiran da se kako film odmiče otkriva detalj po detalj.

Ovaj film iz 1997 godine mi je tek sad došao pod radar i sa čuđenjem se pitam kako. Ne da nisam čuo za ovaj film nego mi je prosto neverovatno kako je to moguće kad je film ovako dobar.

Ako ne znate ovaj film je baziran na istoimenoj noveli  Karl Sagana (Carl Sagan) objavljene 1985 godine. Ono što je interesantno jeste da je sama novela koja je kasnije postala film ustvari prvobitno bila filmski scenario.

Džudi Foster je po meni ovom ulogom ovladala 100%. Njeno putovanje od početka pa do kraja filma prikazano je veoma dobro. Od naivnog i posvećenog naučnika, preko osobe koja postaje samo državna PR lutka pa sve do žrtva ljudske nevere, sumnje, straha i sujete.

Prosto ovaj film nosi neku dozu budućnosti koja nas možda čeka u nekom obliku i pokazuje sa preciznošću kako ćemo mi delati u toj neočekivanoj i veoma bitnoj situaciji.

Takođe film dosta prikazuje ružnu stranu današnjeg (tadašnjeg) društva i ostavlja utisak da čak iako sebe smatramo veoma inteligentnim i naprednim i dalje ne možemo da se rešimo najjednostavnijih životinjskih nagona koji nas lako savladaju.

Takođe u filmu se dotiče i veza između nauke to jest logike i religije to jest  božanskog verovanja. I dok će se ljudi deliti na jedne ili druge ovde je to prikazano u veoma nezgodnom kontekstu. Da li ćemo zbog vere dozvoliti da stagniramo, da li vera upravo to što nas tera dalje ili je ona tu samo da nas samo podseća na etiku i spreči zloupotrebu nauke?

Iako film iz devedesetih, vuzuelni efekti su odlični. Čak i posle više od petnaest godina ovaj film deluje kad da je star par godina. Verovatno zbog činjenice da su vizuelni efekti tu sa svrhom, veoma suptilni i veoma minimalni.

Puno dosta dobrih glumaca takođe doprinose filmu pa pored glavne protagoniskinje možemo videti i Matthew McConaughey, Tom Skerritt, David Morse, William Fichtner i Tom Skerritt.

Za mene je ovaj film postao klasik sa zakašnjenjem ali bolje sad neko nikad!

Ocena 9/10

Film možete pogledati ovde i podeliti mišljenje u komentarima. Uživajte!

The Orphanage

Laura (Belén Rueda) je nekadašnje dete iz sirotišta koja iz svoje ne sebičnosti želi da u svoj nekadašnji dom dovede svoju porodicu i tu ostvari želju da pomaže bolesnoj i hendikepiranoj deci.

Ona i njen muž Karlos (Fernando Cayo) provode dane restaurirajući novi dom i provodeći bezbrižne dane sa njihovim sinom Simonom (Roger Príncep). Kako Simon ima naviku da se druži sa "nevidljivim prijateljima, Laura tu naviku prepisuje njegovoj bujnoj mašti i ne pridaje joj mnogo značaja. Ali kada u žaru igre sa sinom otkrije da njen sin zna strogo čuvanu tajnu da je usvojen i da boluje od AIDS-a, Laura biva zapanjena.

Održavajući malu zabavu u znak skorašnjeg otvaranja sirotišta, zabava uzima čudan osvrt kada odbijajući da vidi malu kućicu njegovog nevidljivog prijatelja Simon nestaje a Laura biva progonjena od strane jezivog i čudnog deteta sa maskom.

I dok Laura počinje da uviđa sumnjive a do sad nevidljive tragove, njen muž je siguran da jedini način da prebrode nestanak deteta jeste da se odsele.

Kao Špansko-Meksički film ovo ostvarenje je pravi, kvalitetni i neočekivani uspeh režisera Juan A. Bayona. I dok je uz pomoć Guillermo del Toro-a (koji je producent filma) uspeo da duplira budžet ali i produži trajanje filma to se pokazalo kao pun pogodak i za njihi za sam film.

The Orphanage je osvojio mnoge nagrade i bio pohvaljen od strane evropske kritike i gledalaca. Svoju popularnost doživeo je i u americi ali zbog velike odbojnosti (što zbog nepismenosti, što zbog debilizma) odlučili su se da tamošnjoj široj publici ne prikazuju film nego da urade rimejk koji je sad u procesu snimanja.

Ja mogu reći da je film veoma tečan (što je po meni najbitnija stavka kada je ovakva vrsta trilera u pitanju) i da je veoma zanimnjiv. Već na početku ćete primetiti da vas neće gnjavit inebitnim stvarima, nego da se vremenom uočava da je svaki snimnjeni kadar bitan za priču.

Takođe mi se veoma svideo sam zaplet koji je po meni na trenutke izgledao kao očigledan ali po samom završetku priče ispostavilo se da nisam u pravu. I dok je potreban element misterije u filmu ponekad nisam imao utisak u kom smeru film ide (a to može da bude i dobro i loše).

Jeziva atmosfera je odlično satkana u film, što vizualno, što kroz emocije glumaca ali i muzike.

U filmu deca čine takav neki jeziv momenat da vas prosto tera da ih gledate sa strahom (Pogotovo dete sa bolesnom maskom).

Kao što sam rekao glumci i muzika imaju odličan efekat u samom filmu. Muzika nije uvek prisutna ali je sigurno tu da začini već dobru atmosferu. Glumci odlično glume ali je zamerka da pored glavne glumice drugi glumci ne dolaze do izražaja.

Posle dužeg vremena ostao sam pod dobrim utiskom gledajući ovakav jedan film. Sigurno je da je danas teško iznenaditi publiku i da je teško biti inovativan ali ovaj film je pokazao suprotno. Siguran sam da će većina vas koja je odgledala ili će ga odgledati svrstati ga u koš sa velikanima ovog žanra poput The Others i Changeling.

Ocena 8.5/10

FIlm možete pogledati ovde i podeliti vaše mišljenje u komentarim.