Filmetric

The Rise of Planet of the Apes (2011)

Distributerska kuća MCF potrudila se da na domaćem bioskopskom repertoaru, bez zakašnjenja, prikaže sigurno se može reći revolucionarno vizuelno ostvarenje o usponu čovekovog najbližeg rođaka.

Priča o poreklu napredne i vladajuće rase na planeti Zemlji počinje u San Francisku, gde se genetskim ispitivanjem dolazi do mogućnosti leka koji pomaže obnavljanju ćelija u mozgu. I dok se istraživanje vršilo isključivo na primatima, ljudi ni ne sluteći sam potencijal leka izazivaju povećanje inteligencije.

Ali kada incidentom sa jednim od primata projekat biva ugašen, profesor Vil Rodman (James Franco) jedino preživelo mladunče jednog od primata odnosi kući. I dok počinje da uviđa da mladunče Cezar počinje da pokazuje neverovatnu inteligenciju, njegov otac Čarls (John Lithgow) teški bolesnik od Alchajmerove bolesti biva sve gore.

Tri godine kasnije Cezar sad već odrastao ali potpuno socijalizovan pokazuje znake ponašanja više približne ljudskom a ne detetu primata. Zna govor znakovima, sposoban da uči, oponaša i dolazi do zaključaka.

Iako zadivljen Cezarom, Vil postaje sve više zabrinut za stanje njegovog oca koji je već bolnički slučaj. Nespreman da se preda počinje lečenje oca lekom ALZ 112 koji je ukrao iz laboratorije.

Čarlsovo stanje počinje neverovatno da se poboljšava a Cezar počinje da oseća potrebu da se kreće na otvorenom. Kako bi našao kompromis Vil ga odvodi na šetnje po šumama van grada.

Pet godina kasnije Vil sada već u dugoj vezi sa veterinarkom Karolinom (Freida Pinto) počinje polako da uviđa da dejstvo leka ALZ 112 počinje da jenjava i da ga telo njegovog oca odbacuje. Ali kada jedno jutro sav pogubljen Čarls uđe u kola njegovog komšije i uđe u raspravu sa istim, Cezar koji je posmatrao svađu, počinje da oseća bes i agresivno napada komšiju. 

Preplašeni komšiluk i reakcija društva za zaštitu životinja primorava Vila da Cezara smesti u azil. Sad istraumiran, neprilagođen i zlostavljan Cezar počinje da oseća odbojnost prema Vilu. 

Vreme prolazi a Cezar počinje da shvata sve više o svojim mogućnostima. Čarls umire a Vil želi da Cezara vrati u svoj dom.

Ali kada Cezar odbije povratak kući dolazi do zaključka da on kao primat koji nema svoje mesto na svetu ljudi, mora da ga napravi. Iskrada se u laboratoriju, krade lek, odnosi ga u azil i daje ga drugim majmunima.

I dok mamujmuni počinju da bivaju sve pametniji, Vil počinje da uviđa da Cezar ima stranu ličnosti koja nije nimalo lepa.

Sam naziv filma govori da u ovom filmu evolucija postaje revolucija.

Emotivno putovanje kroz koje vas ovaj film vodi nateraće vas da postavite sebi mnoga pitanja.

Kako je sam film nastavak to je predhodnik već postojećem filmu Planeta Majmuna, nije neophodno da odgledati predhodni film kako bi ste mogli da otpratite radnju ovog. Iako bi bilo poželjno (mnogo suptilnih detalja može se uočiti).

Nekako mi se čini da je ovaj film malo pogrešno reklamiran. Kroz trejlere i najave da se pomisliti da film obiluje akcijom. Akcije ima (većinom pri kraju) ali poenta filma i sama srž leži u dramatičnoj priči, odnosu čoveka sa prirodom, njenim stanovnicima ali i samim sobom.

Odlično je prikazan emotivan odnos Cezara i Vila i čovekove potrebe da ostvaruje veze i van svoje vrste.

I dok sam lično veliki ljubitelj ovakvih dramatičnih, avanturističkih i naučno- fantastičnih priča, dosta se oseća rupa između ovog filma i prethodnog koja će nadam se biti popunjena nastavkom.

Vuelni efekti u ovom ostvarenju su prevašili svako moje očekivanje. Svaka Cezarova ekspresija na licu deluje realistično. Svaki pokret deluje stvarno.

Njegovom izgledu i ponašanju možemo zahvaliti glumcu Edniju Serkisu (Andy Serkis) i studiu WETA WORKSHOP koji su u ovom filmu prikazali šta sve može današnja tehnologija. Kako ovaj studio kaže efekti korišćeni u filmu su najnaprednjiji do sada i bazirani su na tehnologiji korišćenoj u Kameronovom Avataru.

Glumci pored već pomenutog Enija odradili su posao fantastično iako neki su neki likovi bili nepotrebni a neki nedovoljno interesantni. Glumac John Lithgow dobija sve pohvale od mene u ovom filmu.

Muzika u ovom filmu je dosta ambijentalna i tu je kao podloga traženoj to jest željenoj atmosfer.

I dok vam još jednom napominjem da u filmu ne preovlađuje akcija već dobra ali previše linijska priča, dobar razvoj likova i vrhunski vizuelni efekti tako da imajte u vidu da ga odgledate u bioskopu na velikom platnu.

Ocena 8.2/10

Film možete pogledati u bioskpima Ster, Arena, Dom sindikata, Kolosej i Roda.

Trejler o korišćenim specijalnim efektima u filmu možete pogledati ovde.

Štrumfovi (2011)

U magičnoj svetu, u čarobnoj šumi, u selu od pečuraka, zaštićeni činima nevidljivosti živeli su mali (svega tri jabuke visoki) plavi patuljci obučeni u belo, Šrumfovi.

Iako na prvi pogled svi deluju isto, pored njihovih imena razlikuju im i karakteri. Ima ih raznih! Ali oni svi žive u slozi, pomagajući jedni drugima i prihvatajući ih baš onakve kakvi su. 

Svi su oni različiti ali jedan je tu kao glas mudrosti i jedini štrumf u crvenom, Veliki Štrumf. I dok se selo sprema za posebnu i njima veoma bitnu proslavu praznika "plavog meseca", Veliki Štrumf se susreće sa neprijatnom vizijom u kojoj vidi da će selo biti porobljeno od strane ne najvećeg ali sigurno najpodlijeg čarobnjaka Gargamela i njegovog ljubimca i pomoćnika Azraela.

Iz želje da pomogne Velikom Štrumfu u nabavci potrebnih sastojaka za njegove magične napitke, Trapa ne namero otkriva lokaciju sela Gargamelu koji napada selo u želji da se domogne štrumfova i od njih napravi najbolju magičnu esenciju.

Panika i haos tera štrumfove u beg. Ali uvek trapavi Trapa pogrešnim putem zaluta u nepoželja deo šume. Veliki Štrumf, Štrumfeta, Kefalo, Nebojša i Mrgud pristižu mu u pomoć ali praćeni od strane Gargamela upadaju u magični vodeni portal plavog meseca.

Ne znajući šta ih je snašlo otkrivaju da je njihova nova lokacija centar Njujorka. Sad sve što treba da urade jeste da nađu način da se vrate kući i naravno pobegnu od opasnih kandži Gargamela i Azraela. U tome će im pomoći čovek po imenu Patrik.

Naravno kao i većini starije publike, Šrtumfovi su bili sastavni deo odrastanja. Njihove avanture smo pratili svako veče, svaki vikend ali i kad god nam se pruži prilika. Saznanjem da će izaći "štrumfastično" animirano ostvarenje na veliko platno izazvalo je oduševljenje ali i sumnju da će ovo delo možda doživeti tragičnu sudbinu i bude prikazan u potpuno drugom svetlu.

Hvala bogu pa se to nije desilo!

U 3D-u ovo ostvarenje je pravi pogodak i svakako odličan predlog za svakog člana porodice.

Odlična avantura prosto vas uvodi u bajkoviti svet ali i moderni svet Njujorka sa odličnim prelazom ali potpuno fokusirano na život malih štrumfolikih plavih patuljaka.

Raznovrsan broj likova omogućiće da vas neki patuljak nasmeje, drugi razneži a treći pokaže šta jedan mali štrumf može da uradi kad ga situacija natera.

Pored veoma dobrih glumaca i naravno odličnih pozajmljenih glasova (mislim na sinhronizaciju i na originale) koji su pun pogodak moram napomenuti da je 3D prosto fenomenalan. Nekako prisutan ali ne previše napadan, dovodi vas do vizuelnog zadovoljstva vrednog velikog platna.

I dok film možete pogledati u 3D-u ili 2D-u isto tako film možete pogledati sa i bez titla. Ja sam se odlučio na sinhronizaciju. Iako svaki put postoji strah od toga kako je urađena sinhronizacija (zbog mnogo loših) ovoga puta određeno je veoma dobro i kvalitetno (kao i crtaću Ledeno Doba 3 i Rio).

Tu su Dragan Vujić Vujke kao Gargamel,Mina Lazarević kao Štrumpfeta, Slobodan Boda Ninković kao Veliki Štrumpf, Nebojša Milovanović dao je glas Patriku, Milan Antonić je Kefalo, Milan Tubić kao Licka i Gricka, glas Jadranke Bugarski kao Grejs, Marko Markovic je Nebojša, Slobodan Stefanović je Trapa, Nikola Bulatović je Mrgud i Dušica Novaković je pozajmila glas Odil.

Pogledajte ovu avanturu i podsetite se dobrih starih vremena sa Štrumfovima i njihovim štrumfastičnim malim-velikim životima.

Ocena 9.0/10

Film  možete pogledati u bioskopima Ster, Kolosej, Dom sindikata, Roda, Tuckwood i Arena.

Možete pogledati neke od sinhronizovanih epizoda crtane serije Štrumfovi na Jutjubu.

The Orphanage

Laura (Belén Rueda) je nekadašnje dete iz sirotišta koja iz svoje ne sebičnosti želi da u svoj nekadašnji dom dovede svoju porodicu i tu ostvari želju da pomaže bolesnoj i hendikepiranoj deci.

Ona i njen muž Karlos (Fernando Cayo) provode dane restaurirajući novi dom i provodeći bezbrižne dane sa njihovim sinom Simonom (Roger Príncep). Kako Simon ima naviku da se druži sa "nevidljivim prijateljima, Laura tu naviku prepisuje njegovoj bujnoj mašti i ne pridaje joj mnogo značaja. Ali kada u žaru igre sa sinom otkrije da njen sin zna strogo čuvanu tajnu da je usvojen i da boluje od AIDS-a, Laura biva zapanjena.

Održavajući malu zabavu u znak skorašnjeg otvaranja sirotišta, zabava uzima čudan osvrt kada odbijajući da vidi malu kućicu njegovog nevidljivog prijatelja Simon nestaje a Laura biva progonjena od strane jezivog i čudnog deteta sa maskom.

I dok Laura počinje da uviđa sumnjive a do sad nevidljive tragove, njen muž je siguran da jedini način da prebrode nestanak deteta jeste da se odsele.

Kao Špansko-Meksički film ovo ostvarenje je pravi, kvalitetni i neočekivani uspeh režisera Juan A. Bayona. I dok je uz pomoć Guillermo del Toro-a (koji je producent filma) uspeo da duplira budžet ali i produži trajanje filma to se pokazalo kao pun pogodak i za njihi za sam film.

The Orphanage je osvojio mnoge nagrade i bio pohvaljen od strane evropske kritike i gledalaca. Svoju popularnost doživeo je i u americi ali zbog velike odbojnosti (što zbog nepismenosti, što zbog debilizma) odlučili su se da tamošnjoj široj publici ne prikazuju film nego da urade rimejk koji je sad u procesu snimanja.

Ja mogu reći da je film veoma tečan (što je po meni najbitnija stavka kada je ovakva vrsta trilera u pitanju) i da je veoma zanimnjiv. Već na početku ćete primetiti da vas neće gnjavit inebitnim stvarima, nego da se vremenom uočava da je svaki snimnjeni kadar bitan za priču.

Takođe mi se veoma svideo sam zaplet koji je po meni na trenutke izgledao kao očigledan ali po samom završetku priče ispostavilo se da nisam u pravu. I dok je potreban element misterije u filmu ponekad nisam imao utisak u kom smeru film ide (a to može da bude i dobro i loše).

Jeziva atmosfera je odlično satkana u film, što vizualno, što kroz emocije glumaca ali i muzike.

U filmu deca čine takav neki jeziv momenat da vas prosto tera da ih gledate sa strahom (Pogotovo dete sa bolesnom maskom).

Kao što sam rekao glumci i muzika imaju odličan efekat u samom filmu. Muzika nije uvek prisutna ali je sigurno tu da začini već dobru atmosferu. Glumci odlično glume ali je zamerka da pored glavne glumice drugi glumci ne dolaze do izražaja.

Posle dužeg vremena ostao sam pod dobrim utiskom gledajući ovakav jedan film. Sigurno je da je danas teško iznenaditi publiku i da je teško biti inovativan ali ovaj film je pokazao suprotno. Siguran sam da će većina vas koja je odgledala ili će ga odgledati svrstati ga u koš sa velikanima ovog žanra poput The Others i Changeling.

Ocena 8.5/10

FIlm možete pogledati ovde i podeliti vaše mišljenje u komentarim.